Radna definicija antisemitizma

Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust IHRA

Pravno neobavezujuća Radna definicija antisemitizma usvojena je na plenarnom sastanku IHRA-e u Bukureštu 26. maja 2016. godine. Od tada je Radnu definiciju usvojilo ili odobrilo više zemalja, vladinih tela i međunarodnih organizacija.

26. maja 2016. godine u Bukureštu je odlučeno da se usvoji sledeća:

Pravno neobavezujuća Radna definicija antisemitizma: “Antisemitizam je određeno viđenje Jevreja, koje se može izraziti kao mržnja prema Jevrejima. Retoričke i fizičke manifestacije antisemitizma usmerene su prema Jevrejima i pojedincima koji nisu Jevreji, odnosno njihovoj imovini, institucijama i religijskim objektima jevrejske zajednice”

Kako bi pomogli radu Međunarodne alijanse, sledeći primeri mogu poslužiti kao ilustracije:

Manifestacije antisemitizma mogu biti usmerene protiv države Izrael, doživljene kao jevrejska kolektivnost. Međutim, kritikovanje Izraela koje je slično onom upućenom bilo kojoj drugoj državi ne može se smatrati antisemitskim. Antisemitizam često optužuje Jevreje za zaveru u kojoj navodno učestvuju sa ciljem nanošenja štete čovečanstvu. Jevreji se često krive kada „stvari idu naopako“. Ovo se izražava kroz govor, pisanu reč, različite vizuelne formate i druge aktivitete, uz predstavljanje Jevreja kroz negativne stereotipe.

Savremeni primeri antisemitizma u javnom životu, medijima, školama, na radnom mestu i u verskoj sferi mogli bi, uzimajući u obzir celokupan kontekst, da uključuju, između ostalog i:

• Pozivi na ubijanje ili opravdavanje ubijanja ili povređivanja Jevreja u ime radikalne ideologije ili ekstremističkih religioznih ubeđenja.
• Stvaranje lažnih i stereotipnih optužbi protiv Jevreja sa ciljem demonizacije i dehumanizacije Jevreja, odnosno jevrejskog kolektiva, u šta spadaju, između ostalih, mit o jevrejskoj zaveri po kojoj Je¬vreji vladaju svetom, mit o jevrejskoj kontroli nad medijima, bankama, vladama, društvenim institucijama i slično;
• Optuživanje pojedinaca Jevreja ili celog jevrejskog naroda da su odgovorni za stvarna ili izmišljena (ne)dela koja je učinio neki drugi Jevrejin, ili grupa, ili čak nejevreji;
• Poricanje činjenica, obima, mehanizama (na primer, negiranje postojanja gasnih komore) ili organizovanosti genocida nad jevrejskim narodom od strane nacističke Nemačke i njenih saradnika i saučesnika tokom Drugog svetskog rata (Holokaust).
• Optuživanje Jevreja kao narod, ili Izrael kao državu, za izmišljanje ili preuveličavanje Holokausta.
• Optuživanje sugrađana Jevreja da su lojalniji „svetskoj jevrejskoj zajednici” ili državi Izrael, i da joj daju pred¬nost i zastupaju njene interese radije nego interese zemlje u kojoj žive, odnosno čiji su državljani.
• Uskraćivanje prava jevrejskog naroda na samoopredeljenje, na primer, tvrdnjom da je postojanje države Izrael rasistički poduhvat.
• Primena dvostrukih standarda zahtevajući od države Izrael ponašanje koje se ne očekuje ili zahteva od bilo koje druge demokratske države.
• Korišćenje simbola i slika povezanih sa klasičnim antisemitizmom (na primer, tvrdnje da su Jevreji ubili Isusa ili ritualna ubistva) za karakterizaciju Izraela ili Izraelaca.
• Poređenje savremene izraelske politike sa politikom nacista.
• Smatrati Jevreje kolektivno odgovornim za postupke države Izrael.

Antisemitska dela su krivična dela kada su tako definisana zakonom (na primer, u nekim zemljama je zabranjeno poricanje Holokausta ili distribucija antisemitskih materijala).

Krivična dela se mogu okarakterisati kao antisemitska onda kada je cilj napada, odnosno krivičnog dela, bilo da se radi o ljudima ili imovini, odabran zato što je jevrejski, ili što je doživljen kao jevrejski, ili da ima veze sa Jevrejima.

Antisemitiska diskriminacija je uskraćivanje Jevreja mogućnosti ili usluga dostupnim drugima, i nezakonita je u mnogim zemljama.