Globalne smernice za borbu protiv antisemitizma

Buenos Aires, Argentina 17. juli 2024.

Države zabrinute zbog globalnog porasta antisemitizma, specijalni izaslanici, nacionalni koordinatori, predstavnici i opunomoćenici zaduženi od svojih vlada za borbu protiv antisemitizma, u saradnji sa međunarodnim telima, usaglasili su se da najbolje prakse koje su se pokazale kao efikasne u kreiranju javnih politika, formulišu kao Globalne smernice za borbu protiv antisemitizma.

Ovaj pravno neobavezujući dokument, usvojen u Buenos Airesu u Argentini na zasedanju 17. jula 2024, uključuje smernice za praćenje i borbu protiv antisemitizma koje se mogu primeniti i prilagoditi različitim nacionalnim, regionalnim i kulturnim kontekstima.

Pozivamo sve države i međunarodna tela, kao i civilno društvo, da prihvate i koriste ove Smernice, od kojih mnoge već čine osnovu regionalnih i nacionalnih akcionih planova za borbu protiv antisemitizma.

Ove smernice se mogu primeniti svuda, ne samo u društvima sa jevrejskim zajednicama.

JAVNO OSUDITE ANTISEMITIZAM

– Vlade i politički lideri treba brzo, jasno i nedvosmisleno da osude antisemitizam, kad god i gde god se pojavi. Ovo važi za domaću i međunarodnu scenu, uključujući regionalne i međunarodne organizacije.

IZBEGAVAJTE POLITIZACIJU

– Antisemitizam se može pojaviti na celom političkom spektru i treba ga odbaciti bez političkih predrasuda i bez obzira na njegovo poreklo.

USVOJITE I IMPLEMENTIRAJTE STRATEGIJE I AKCIONE PLANOVE

– Vlade i međunarodna tela treba da usvoje i implementiraju strategije i akcione planove koji uključuju sva relevantna ministarstva, upravu i javne institucije na svim nivoima. Ovo treba uraditi u konsultaciji sa jevrejskim zajednicama, civilnim društvom, istraživačima i drugim relevantnim akterima. Takve politike treba periodično ocenjivati i ažurirati po potrebi.

IMENUJTE KOORDINATORE I IZASLANIKE ZA BORBU PROTIV ANTISEMITIZMA

– Vlade i međunarodna tela treba da razmotre imenovanje nacionalnih koordinatora, specijalnih izaslanika ili imenovanih zvaničnika. Takvi zvaničnici mogu proaktivno raditi na rešavanju problema antisemitizma kao međusektorskom javnopolitičkom izazovu i treba im obezbediti neophodnu nadležnost, ovlašćenja i resurse za efikasan rad.

RAZUMITE i DEFINIŠITE ANTISEMITIZAM

– Da bi se suprotstavile antisemitizmu, vladama su potrebni alati za razumevanje njegovih različitih manifestacija. Pravno neobavezujuća “Radna definicija antisemitizma Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust IHRA” je važan međunarodno priznat instrument koji koristi preko 40 država članica UN od njenog usvajanja 2016. Pored toga, stotine sub-nacionalnih organa lokalne uprave, javnih institucija, univerziteta, sportskih tela, nevladinih organizacija i korporacija su usvojile i oslanjaju se na ovu definiciju.

ZAŠTITITE JEVREJSKE ZAJEDNICE

– Jedna od najvažnijih uloga svih vlada je da obezbedi sigurnosti i dobrobit svojih građana. Jevrejske zajednice su mete fizičkih pretnji i napada, kako međunarodno tako i unutar svojih zemalja. Vlade, radeći zajedno sa jevrejskim zajednicama, treba da obezbede odgovarajuću zaštitu i bezbednosne mere koje čuvaju i održavaju jevrejski zajednički život. Verska sloboda i zaštita takođe uključuju osiguranje neometanog verskog praktikovanja.

PRIKUPLJAJTE PODATKE

– Politike treba da podržavaju uniformno prikupljanje podataka koji dokumentuju incidente antisemitizma kao i percepcije antisemitizma među jevrejskim zajednicama i u široj javnosti. Takve informacije, prikupljene na terenu, omogućavaju razumevanje trendova i izvora antisemitzma zasnovano na dokazima i činjenicama.

SPROVODITE ZAKONE I MERE

– Sprovođenje zakona o zločinima iz mržnje i antidiskriminacionih zakona je ključno i treba da se odvija u okviru pravnih okvira koji štite građanske slobode i ljudska prava, kao što je sloboda izražavanja. Sprovođenje prenosi širu poruku da je antisemitizam neprihvatljiv, ima posledice i ne može se tolerisati.

EDUKUJTE O ANTISEMITIZMU

– Obrazovanje je ključno za identifikovanje i suzbijanje antisemitizma, uključujući sećanje na Holokaust i suzbijanje poricanja i iskrivljavanja Holokausta, što je posebno podmukli oblik antisemitizma. Takođe se pokazalo kao efikasno i senzibilisanju organa za sprovođenje zakona. Obrazovanje o jevrejskoj kulturi i doprinosima društvu demistifikuje Jevreje i judaizam. Mnoge zemlje i međuvladine organizacije povezale su svoje napore u borbi protiv antisemitizma sa širenjem uvažavanja jevrejskog nasleđa i podsticanjem jevrejskog života.

NEGUJTE PRISTUP “CELO DRUŠTVO PRITIV ANTISEMITIZMA”

– Suzbijanje antisemitizma zahteva sveobuhvatnu posvećenost društva koja uključuje aktivno učešće civilnog društva. Saradnja, izgradnja mostova, negovanje poverenja među verskim, građanskim i kulturnim liderima, i podsticanje međusobnog razumevanja su od suštinske važnosti, posebno jer antisemitizam nije pretnja samo za Jevreje. Antisemitizam može ugroziti pripadnike drugih manjinskih grupa, demokratske vrednosti, nacionalnu bezbednost i stabilnost.

ANGAŽUJTE SE NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

– Antisemitizam, kao i drugi oblici grupne mržnje i dezinformacija, je široko rasprostranjen na društvenim mrežama. To ima stvarne posledice i može dovesti do radikalizacije ka nasilju. Relevantni akteri bi trebalo da se suprotstave antisemitizmu na internetu i društvenim mrežama, da budu informisani o kretanjima trendova, povećaju transparentnost u vezi sa antisemitskim sadržajima, procene uticaje na ranjive zajednice i pronađu rešenja, u okviru postojećih pravnih okvira.

JAČAJTE MEĐUNARODNU SARADNJU

– Izgradnja koalicija i međunarodna saradnja su ključni za efikasno praćenje i suzbijanje antisemitizma. U međusobno povezanom svetu gde mržnja ne poštuje granice, transnacionalna saradnja može identifikovati pretnje, podići svest, proširiti upotrebu najboljih praksi i efikasnije i proaktivnije koordinisati aktivnosti protiv antisemitizma.